Фацебоок пријатељства су у правилу готово посве лажна
Робин Дунбар, професор еволуцијске психологије са Свеучилишта у Оxфорду направио је истраживање којим је желио установити везу између правих и виртуалних пријатељстава.
Профили на друштвеним мрежама често изгледају савршено. Петина корисника признаје да су њихови профили на друштвеним мрежама “улепшани” и да неке ствари немају много везе са истином и са њиховим правим животима.
Како би импресионирали све своје “пријатеље” на Фејсубуку, психолози упозоравају, стварамо лажне успомене. С обзиром на то да млади од 18 до 24 године редовно лажу о својим везама, о љубавном животу, напредовању на послу, одморима и путовањима, не чуди што се стварају успомене које немају везе са реалношћу, а на тај начи се уништава аутобиографско сећање.
Психолог др Ричард Шери који је основао Друштво за неуропсихоанализу истиче које су лоше стране друштвених мрежа.
“Бити такмичарски настројен и окренути увек лепшу страну лица – тражење подршке или емпатије од вршњака је сасвим разумљиво. Међутим, тамна страна друштвеног конформизма је када у потпуности изгубимо себе и кренемо да негирамо оно што заиста јесмо – до степена у коме више не препознајемо искуство, свој глас, сећање или поглед на себе”, рекао је др Шери и додао да такво понашање може довести до осећаја стида и бескорисности.
“Када ово почне да се дешава, осећај кривице и гађења према себи може да створи когнитивну замку која води ка отуђењу и параноји“, закључио је др Шери.
Др Шери сматра да друштвене мреже имају моћ да поремете одност између наше реалности, проживљеног и сећања.
Први анонимни онлине часопис спровео је студију рађену на основу 200 речи колико је свакоме дозвољено да анонимно поставља на овај сајт сваког дана. На овај начин ствара се нека врста личног дневника који за циљ има очување животне хронике.
“Сећања су заправо промењена и мање тачна кадгод их повучемо из ума, до тачке у којој су скроз другачија од онога што се десило”, каже др Шери и додаје да је снимање нашег искуства, односно било која врста бележења које се може сачувати, врло корисна и веома пожељна лекција. Тако се присећамо искуства која смо стекли и знања која смо научили. “Поглед у прошлост, ма колико непријатно деловао, није само здрав већ се у њему може и уживати” рекао је др Шери.
Лагањем на Фејсбуку стварамо лажна сећања? - Прочитајте још
Робин Дунбар, професор еволуцијске психологије са Свеучилишта у Оxфорду направио је истраживање којим је желио установити везу између правих и виртуалних пријатељстава.
Профили на друштвеним мрежама често изгледају савршено. Петина корисника признаје да су њихови профили на друштвеним мрежама “улепшани” и да неке ствари немају много везе са истином и са њиховим правим животима.
Како би импресионирали све своје “пријатеље” на Фејсубуку, психолози упозоравају, стварамо лажне успомене. С обзиром на то да млади од 18 до 24 године редовно лажу о својим везама, о љубавном животу, напредовању на послу, одморима и путовањима, не чуди што се стварају успомене које немају везе са реалношћу, а на тај начи се уништава аутобиографско сећање.
Психолог др Ричард Шери који је основао Друштво за неуропсихоанализу истиче које су лоше стране друштвених мрежа.
“Бити такмичарски настројен и окренути увек лепшу страну лица – тражење подршке или емпатије од вршњака је сасвим разумљиво. Међутим, тамна страна друштвеног конформизма је када у потпуности изгубимо себе и кренемо да негирамо оно што заиста јесмо – до степена у коме више не препознајемо искуство, свој глас, сећање или поглед на себе”, рекао је др Шери и додао да такво понашање може довести до осећаја стида и бескорисности.
“Када ово почне да се дешава, осећај кривице и гађења према себи може да створи когнитивну замку која води ка отуђењу и параноји“, закључио је др Шери.
Др Шери сматра да друштвене мреже имају моћ да поремете одност између наше реалности, проживљеног и сећања.
Први анонимни онлине часопис спровео је студију рађену на основу 200 речи колико је свакоме дозвољено да анонимно поставља на овај сајт сваког дана. На овај начин ствара се нека врста личног дневника који за циљ има очување животне хронике.
“Сећања су заправо промењена и мање тачна кадгод их повучемо из ума, до тачке у којој су скроз другачија од онога што се десило”, каже др Шери и додаје да је снимање нашег искуства, односно било која врста бележења које се може сачувати, врло корисна и веома пожељна лекција. Тако се присећамо искуства која смо стекли и знања која смо научили. “Поглед у прошлост, ма колико непријатно деловао, није само здрав већ се у њему може и уживати” рекао је др Шери.
Лагањем на Фејсбуку стварамо лажна сећања? - Прочитајте још
